У Србији се годишње произведе око 250.000 тона животињског отпада, од чега огромна количина заврши у природи на отвореном простору, изложеном спољним утицајима, што доводи до најнижег степена јавне хигијене са последицом зараза великих размера. Оно што забрињава јесте недостатак свести о правилном одлагању овог отпада.

Општи циљ пројекта је да допринесе правилном управљању отпадом у општини Рековац.

Специфични циљ је успостављање дијалога између пољопривредника и доносилаца одлука за креирање јавне политике у области управљања животињским отпадом.

Дефинисањем начина и одговорности за унапређење система управљања животињским отпадом пре свега се идентификују сви актери и дефинишу њихове улоге. Унапређењем знања и информисаности релевантних актера о овој теми успоставља се први дијалог међу њима. Предлог програма са препорукама за успостављање одрживог система животињског отпада на планираним састанцима укључује све актере у циљу израде предлога, успостављања дијалога и проналажења најбољег могућег решења.

У пројекат ће директно бити укључени пољопривредници који се баве сточарством, фармери који имају регистроване кланице, представници задруга и представници ЛС и надлежних инспекцијских служби, биће директно укључени кроз процес истраживања. Корист би осетили фармери и фармери, као главни корисници новог система, као и надлежни органи и службе у погледу функционалности управљања животињским отпадом.

Извештај о спроведеном истраживању

У Србији се годишње генерише око 250.000 тона анималног отпада, али врло мале количине се прераде на адекватан и прописан начин. Огромној количини анималног отпада не може се ући у траг. Оно што је забрињавајуће је однос како грађана, тако и надлежних према овој врсти отпада и непостојање свести о хитности да се овај отпад прописно збрињава.

Млади пољопривредници Србије су у оквиру пројекта “Анимални отпад и дивље депоније – прошлост ружних навика!?“ истраживали које су то количине анималног отпада које настају на фармама, газдинствима и у кланицама, како се са њимa поступа на извору настајања, као и како надлежни органи и институције поступају у односу на обавезе и права које имају.