Štete koje prouzrokuje kruškina buva mogu se svrstati u dve kategorije. Direktne štete nastaju ishranom larvi (nimfi) na listovima, mladarima i drugim biljnim delovima pri čemu dolazi do gubitka hranjivih materija te iznurivanja biljaka što se ogleda u gubitku prinosa. Indirektne štete nastaju izlučivanjem velike količine medne rose na kojoj se naseljavaju saprofitne gljive. Kao posledica dolazi do smanjene fotosintetske aktivnosti, poremećaja metabolizma, uvijanja listova i prevremenog gubitka lisne mase. Takođe, kruškina buva prenosi mikoplazmu – Pear decline koja izaziva iznenadno izumiranje stabala kruške. Odrasle jedinke vrše prenos mikoplazme preko pljuvačnih žlezda koje se dalje floemom prenose u zdrave biljne delove.

Kruškina buva ima 4-5 generacija i prezimljava kao odrasla jedinka u reproduktivnoj dijapauzi. Zimske forme se pojavljuju početkom septembra i prezimljavaju pojedinačno ili u malim grupama u pukotinama u kori drveta ili u osnovi pupoljaka. Kada vremenski uslovi dozvole zimske forme napuštaju skloništa. U januaru ženke su polno zrele, spremne za parenje i polaganje jaja. Kada tokom dva uzastopna dana imamo temperature vazduha preko 10°C počinje aktivnost. Iz jaja koja su položena tokom zimskih meseci pojavljuju se nimfe prvog stadijuma što se poklapa sa otvaranjem pupoljaka. Svaka borba zahteva primenu odgovarajuće strategije. Kombinovanje različitih tehnika možemo očekivati adekvatne rezultate. Postoji velika potreba za kontrolom kruškine buve. Ova potreba nosi sa sobom primenu novih aktivnih materija. U većini slučajeva efikasnost kontrole se progresivno smanjuje, prvo zbog izuzetno velike prilagodljivosti i otpornosti na insekticide, drugo zbog negativnog delovanja na korisne organizme izazvane prekomernom upotrebom neselektivnih jedinjenja. Na ovaj način se uvećava populacija koju je teško ili nemoguće kontrolisati.