08 Feb Kako je biti mladi poljoprivrednik u Hrvatskoj i Sloveniji: Izdašna pomoć za novoosnovana gazdinstva i različiti izvori finansiranja
Procenat mladih poljoprivrednika u poslednjih sedam – osam godina u Hrvatskoj narastao je sa sedam na oko 13 odsto. U Sloveniji je manje od šest odsto mladih poljoprivrednika, od kojih su 20 odsto žene. Posebna pažnja, kada je o podsticajima reč, poklanja se mladim poljoprivrednicima.
U selu Karanac u Baranji domaćinstvo porodice Balaš bavi se poljoprivredom i seoskim turizmom. Jedinstveno je u celoj Hrvatskoj jer je u njegovom dvorištu podignut “hotel za kokoške” i čitav mali grad nazvan Kokingrad, što je postalo turistička atrakcija ovog kraja. Porodica Balaš odlučila je da tipičan seoski život približi onima koji ga ne poznaju, gradskom življu. Na taj način divezifikovala je aktivnosti na gazdinstvu, razvijajući turističke potencijale kako svog domaćinstva tako i celog Karanca, a i Baranje.
Druga specifičnost ovog domaćinstva je u tome što ga vodi mladi poljoprivrednik Nikola Balaš. Neobično nije to što je ovaj mladić nosilac gazdinstva već to što je jedan od retkih mladih ljudi u Baranji čiji se roditelji nisu bavili poljoprivredom a on je odlučio da zaplovi baš u te vode.
”Deda je nekad bio u tom poslu a ja sam krenuo istim putem. Imam ratarsku proizvodnju, ne veliku, na manje od deset hektara. Uz to, na domaćinstvu se nalazi i objekat za smeštaj turista, zapravo pet smeštajnih jedinica od kojih svaka ima svoju priču, u skladu sa baranjskom tradicijom. Nastojim da, zajedno sa roditeljima, razvijem seoski turizam kao delatnost jer je od samog ratarenja na malim površinama nemoguće napredovati. Nisam dosad koristio evropske fondove jer su za mene i gazdinstvo to visoko postavljeni uslovi”, priča nam Nikola.
Donedavno su, kako kaže, bili povoljniji uslovi ali unazad par godina zahtevi u okviru konkursa za dodelu podrške iz evropske kase su se promenili.
”Recimo, sada se više ne mogu nabavljati polovne mašine već samo nove, ako biste išli na konkurse na kojima se daje do 15.000 evra polovina od toga se mora potrošiti na novu mehanizaciju a druga polovina se mora uložiti u proizvodnju, odnosno povećanje takozvane ekonomske veličine gazdinstva za 25 odsto. Možda je za poljoprivrednike u nekim drugim krajevima Hrvatske to dobro, ali kod nas, u našem delu Baranje nije tako. Ovde je poljoprivredno zemljište skupo, jutro je oko 10.000 evra tako da ne bih mogao da kupim ni to jutro, a potrebno je da za četvrtinu povećam parametar ekonomske vrednosti”, objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik.
Subvencije po hektaru ratarskih kultura i do 860 evra
Ipak, kako kaže, postoje druge mere i vrste podrške iz budžeta EU koje obuhvataju širok spektar prihvatljivih troškova i koje mladi poljoprivrednici dosta koriste. Dosta se, dodaje, daje i za nepoljoprivredne delatnosti na selu, za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i proizvodnje.
”Za koje gazdinstvo su, međutim, prihvatljivije lokalne mere podrške ili pak nacionalne. Preko LAG-ova (lokalnih akcionih grupa) su, recimo, malo mekši uslovi a podstiču se gotovo iste investicije i u ruralnom turizmu i u poljoprivredi. Podrška iz budžeta lokalne samouprave je u mom slučaju zanemariva. Mi pripadamo maloj opštini, Kneževi Vinogradi, sa malim budžetom. Ali, imamo i županijske podsticaje pa smo recimo ove godine dobili pomoć zbog poskupljena đubriva. Takođe, sa nacionalnog nivoa nam stiže podsticaj”, objašnjava Nikola.
Ovaj mladi poljoprivrednik, recimo, po hektaru dobija direktni podsticaj, odnosno subvenciju od 6.500 kuna, što je oko 860 evra.
“Taj iznos dobijam po više osnova. Između ostalog zato što je moje gazdinstvo mlađe od pet godina, pa zbog toga što imam malo hektara. Ko ima više zemlje dobija manje na ime subvencija. A na primer oni koji prelaze na ekološku proizvodnju i u periodu su konverzije, dobijaju značajne podsticaje. Kompleksno je to pitanje, to jest niz elemenata čini osnov za subvenciju”, kaže Nikola.
Više se mladih u Hrvatskoj okreće agraru
Kada smo ga pitali da li ima utisak da se, zahvaljujući značajnoj podršci države i EU, mladi u Hrvatskoj više opredeljuju za bavljenje poljoprivredom, ipak je odgovorio negativno.
”Sela se i dalje prazne, nema ko da radi na gazdinstvima. Nekada nas je pred domom kulture u Karancu bilo po 50, a sad nas je desetak mladih. To je slika sela u celoj Hrvatskoj, nažalost. Nemoguće je pogotovo krenuti od nule, nemoguće je sad započeti ratarsku proizvodnju koja bi donela dobit. Sve to što piše na papiru drugačije je u praksi. Poljoprivredom se mlad čovek može baviti samo ako mu je deda ostavio punu avliju mehanizacije i dosta zemlje, krenuti ispočetka je čista utopija”, veli Nikola.
Ipak, zvanični podaci govore drugačije. Kako nam je rekao član Hrvatske poljoprivredne komore i predsednik Hrvatske udruge mladih poljoprivrednika (HUMP) Jan Marinac, procenat mladih poljoprivrednika u poslednjih sedam – osam godina u Hrvatskoj narastao je sa sedam odsto na oko 13 odsto.
”To pokazuje da se sve više mladih želi baviti poljoprivredom. Naravno ima tu mladih koji su preuzeli gazdinstva od svojih porodica, ali i novih poljoptrivrednika koji nisu pre imali nikakve dodire sa poljoprivredom. Poljoprivreda je interesantna jer obuhvata sve grane poslovanja i morate u početku biti izuzetno snalažljivi i obavljati veliki broj poslovnih funkcija, a kasnije, u najboljem slučaju, svoje iskustvo i znanje preneti na neko udruženje”, ocenjuje Jan Marinac, koji je pre 12 godina osnovao preduzeće Intertim za proizvodnju i distribuciju inovativnih đubriva za lokalnu primenu, te za razvoj digitalnih rešenja za poljoprivredna gazdinstva. Par godina kasnije pokrenuo je proizvodnju i preradu povrća, a potom i proizvodnju proizvoda od konoplje. Učestvovao je u radu Grupe civilnog dijaloga Evropske komisije kada je reč o direktnim plaćanjima, Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i proizvodnji voća i povrća.
Na pitanje da li mladi poljoprivrednici u Hrvatskoj imaju privilegije u odnosu na ostale, on kaže da nije tako.
”Ako pričamo generalno o mladim poljoprivrednicima onda oni ostvaruju dodatne postotke podrške kod javnih poziva EU fondova i dodatni iznos od 25 odsto za prvih pet godina kod direktnih plaćanja. Ukoliko pričamo o odnosima između mladih poljoprivrednika u EU, onda mogu navesti primer gde se u Nemačkoj koja je u istoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici kao i Hrvatska, mladim poljoprivrednicima omogućavaju od strane banaka izuzetno povoljni krediti sa kamatom do 0,25 odsto i tri godine grejs perioda, što je u Hrvatskoj nezamislivo. Samim time borimo se na istom tržištu, ali u puno podređenijem položaju. Većinom sve podrške stižu iz EU, a manji deo od države”, objašnjava naš sagovornik.
Međutim, u razgovoru s nama, neprestano podvlači da nije baš sve u podsticajima i konkursima, jer to su sredstva koja bi trebalo da posluže za dalji razvoj i ulaganja u poljoprivredno gazdinstvo, a ne za krpljenje budžeta. – Isto tako bitno je da država članica EU dobro sprovodi konkurse, jer je zapravo nekada jeftinije (koliko god to skupo bilo u Hrvatskoj) podići kredit i sve potrebno isfinansirati u kratkom roku nego čekati realizaciju konkursa što zna potrajati i do tri sezone.
U Sloveniji pet odsto poljoprivrednika i izdašan budžet za pokretanje agrobiznisa
U Sloveniji je manje od šest odsto mladih poljoprivrednika, od kojih su 20 odsto žene. Obradivo zemljište u ovoj zemlji pokriva oko 174.000 hektara, što je 36 odsto svih upotrebljivih poljoprivrednih površina. Posebna se pažnja, kada je o podsticajima reč, poklanja mladim poljoprivrednicima. Tako je u prethodnom budžetskom periodu dodeljeno blizu devet miliona evra za mlade koji tek pokreću biznis u poljoprivredi. U okviru Programa ruralnog razvoja 2014-2020, čija je realizacija trajala do kraja prošle godine, ta početna pomoć dodeljena je 1.641 mladom poljoprivredniku, od čega su 18,4 odsto činile žene. Gotovo 70 odsto ili 1.140 mladih poljoprivrednika je uz ovu podršku obezbedilo posao na gazdinstvima. Većina korisnika ove pomoći ima između 30 i 40 godina (56,7 odsto). A najveći broj mladih farmera se bavi stočarstvom (nešto manje od 54 odsto), dok se svaki drugi bavi mlekarstvom.
Pa ipak, novac nije glavni motiv za mlade koji se opredeljuju za poljoprivredu, ocenjuje Doris Letina, potpredsednica Evropskog veća mladih poljoprivrednika (CEJA) i i aktivna članica Zveze Slovenske Podeželske Mladine (ZSPM), slovenačkog udruženja seoske omladine. Doris je mlada poljoprivrednica iz Slovenije i radi na porodičnom gazdinstvu koje se bavi proizvodnjom jabuka.
”Budućnost slovenačke poljoprivrede i naše hrane počiva na mladim poljoprivrednicima, koji imaju mnogo znanja, snalažljivi su, preduzimljivi i uspešno se snalaze u domaćim poslovima. Treba podsticati veze između društava i škola i farmi, što će doprineti razmeni znanja i iskustava”, kaže ona.
U razgovoru ne propušta priliku da naglasi značaj udruživanja mladih poljoprivrednika jer, kako kaže, samo na taj način mogu da oblikuju poljoprivrednu politiku, predlože rešenja iz prakse i dobiju odgovore na pitanja.
Da je važno udruživati se ističe i Jan Marinac.
”S obzirom da je EU previše birokratizovana, mladi poljoprivrednici mogu pomoći oko kreiranja poljoprivredne politike. Recimo, svoje zahteve mogu postaviti putem udruženja COPA-COGECA. Bitno je aktivno sudelovati i konstruktivno predstaviti određene probleme i još važnije predstaviti moguća rešenja”, kaže on.
Šta sve čini direktna plaćanja?
Direktna plaćanja u okviru Zajedničke poljoprivredne politike su godišnja podrška dohotku poljoprivrednika. Sastoje se od osnovnog plaćanja, zelenog plaćanja, preraspodeljenog plaćanja za prvih 20 hektara, ako je to primenjivo kod pojedinih poljoprivrednika, dodatnog plaćanja za mlade poljoprivrednike i proizvodno vezanih plaćanja (za uzgoj voća, povrća, šećerne repe, krmnog bilja, te u stočarstvu za krave dojilje, mlečne krave, tov goveda, ovce i koze). U Hrvatskoj, u okviru direktnih plaćanja je i program za mlade poljoprivrednike čiji ukupni godišnji iznos direktnih plaćanja ne prelazi 5.000 kuna, što im omogućuje pojednostavljenje procedura podnošenja zahteva, te primanje subvencija bez uslova koji se odnose na zelena plaćanja i višestruke usaglašenosti.
Ovaj tekst je realizovan u okviru projekta ”Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi“, kojeg sprovodi udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije zajedno sa medijskim partnerom – Agronews-om.
Rad Mladih poljoprivrednika Srbije podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole “Mladi i mediji za demokratski razvoj“
