РЕКОВАЦ МОРА ОБЕЗБЕДИТИ ЗДРАВО И БЕЗБЕДНО ОКРУЖЕЊЕ СВОЈИМ ГРАЂАНИМА

РЕКОВАЦ МОРА ОБЕЗБЕДИТИ ЗДРАВО И БЕЗБЕДНО ОКРУЖЕЊЕ СВОЈИМ ГРАЂАНИМА

У Рековцу је у протеклом периоду санирано 13 дивљих депонија. Постављене су табле упозорења, а на појединим местима постављене су и камере како би се спречило бацање смећа у природу и поновно стварање дивљих депонија. Комунална и еколошка инспекција биће много одлучније и кажњавати све несавесне мештане ове општине који наставе да бацају смеће у природу, речено је на последње састанку одржаном у Јагодини, на ком је главна тема била „ значај правилног управљања анималним отпадом“.

За санацију мањих дивљих депонија, издвојена су средства од стране Министарства заштите животне средине у 2021. и 2022. години, али горући проблем општине Рековац је тај што се целокупан комунални отпад и даље извози на несанитарну депонију која се налази у селу Урсулу и која је неорганизована у техничком и технолошком смислу, и права је еколошка и хигијенска бомба, која прети да угрози Левач.

Споразум о међуопштинској сарадњи на реализацији регионалног пројекта „Регионални центар за управљање отпадом“ потписан је још 2015. године, а потписници овог споразума су: Град Крагујевац и Општине Аранђеловац, Топола, Кнић и Рековац.

Овим споразумом предвиђена је израда Регионалног плана управљања отпадом са којим би били усаглашени локални планови општина потписница.

И после пуних 7 година, Регионални план није израђен. Општина Рековац донела Одлуку о приступању изради новог Локалног плана управљања отпадом који би важио наредних 10 година.

Колико је ствар озбиљна говори чињеница да се депонија у Урсулу налази поред самог пута и простире на површини од око 8700 метара квадратних. Она је потпуно неограђена, а често на њој можемо срести сакупљаче секундарних сировина који раздвајају метале и пластику из комуналнг отпада који се овде довози свакодневно. Ова депонија уједно представља и легло заразе, јер на њој налазимо напуштене или бачене псе и мачке, као и остатке од клања којима се ове животиње хране.

Ово еколошко питање треба што хитније решити, јер је Левач надалеко познат по природи, њеним лепотама и многим квалитетним пољопривредним производима.

Приоритет 21. века је здрава храна и безбедна животна средина, и примарна брига доносиоца одлука мора бити затварање, санација и рекултивација несанитарне депоније у Урсулу и прелазак на регионални систем управљања отпадом, чиме би се решио проблем одлагања отпада на дужи временски период.

Рековац мора обезбедити здраво и безбедно окружење својим грађанима и свим посетиоцима који често обилазе Левачке винарије и уживају у природним лепотама овог краја.

Анализа потреба и израда препорука за успостављање одрживог система управљања отпадом на територији општине Рековац, спроведена је у оквиру пројекта “Анимални отпад и дивље депоније – прошлост ружних навика!?” које спроводи удружење Млади пољопривредници Србије, у оквиру пројекта Београдске отворене школе „Зелени инкубатор“, уз финансијску подршку Европске уније и Фондације Фридрих Еберт.

Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.

Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.

Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.

Пројекат су подржали

Пројекат “АНИМАЛНИ ОТПАД И ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ – ПРОШЛОСТ РУЖНИХ НАВИКА !?” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.