НЕОПХОДНО ЈЕ ОБЕЗБЕДИТИ ТРАЈНО РЕШЕЊЕ ЗА АДЕКВАТНО ЗБРИЊАВАЊЕ АНИМАЛНОГ ОТПАДА У ПОМОРАВЉУ

НЕОПХОДНО ЈЕ ОБЕЗБЕДИТИ ТРАЈНО РЕШЕЊЕ ЗА АДЕКВАТНО ЗБРИЊАВАЊЕ АНИМАЛНОГ ОТПАДА У ПОМОРАВЉУ

Постројење у Инђији „Енерго зелена“ опремљено је најбољом доступном технологијом (БАТ технологија) и у потпуности је усклађено са најстрожим европским и српским стандардима у области заштите животне средине и безбедности. Улагање државе у модернизацију осталих постојења је упитно, па је наопходно укључити све актере заједнице, како би се потражило дугорочније решење за случај гашења кафилерија које послују мимо стандарда ЕУ.

У недељу, 27.08.2022. године, у Јагодини је одржана едукативна трибина за пољопривреднике, фармере и кланичаре на тему правилног управљања анималним отпадом, у организацији удружења Млади пољопривредници Србије, а у оквиру Пројекта „Анимални отпад и дивље депоније – прошлост ружних навика!?“.

Едукатор, др.вет.мед. Дејан Максимовић из Вршца, је и на овој едукацији одржао предавање о томе шта су споредни производи животињског порекла, које су процењене количине које се генеришу у Србији као и какав је њихов третман, који се проблеми јављају са досадашњим начином управљања ове врсте отпада, а које могућности се отварају увођењем истог у регулисан систем збрињавања.

Оно на шта је посебно скренута пажња је да у Србији тренутно није успостављен адекватан систем сакупљања анималног отпада на локалном нивоу, а ни адекватне евиденције ове врсте отпада у већини ЛС. „Изостанак примене казнене политике за неадекватно поступање са анималним отпадом често је присутан. Један од разлога је свакако немогућност ЛС да понуди системско решење, па и инспектори тако избегавају да кажњавају фармере који са анималним отпадом не поступају на прави начин, већ се то просто толерише“, изјавио је координатор пројекта, Оливер Алексић.

Учесницима су на едукацији, представљени и примери из земаља окружења и значај увођења системског решења за конкурентнији наступ на тржишту када је у питању пласман животиња и производа животињског порекла.

Представљен је и концепт међуобјекта за привремени смештај угинулих животиња и „Правилник о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла“ донет још 2011. године.

Дејан Максимовић нагласио је да Компанија „Енерго зелена“ која се налази у Инђији и чији је власник Република Србија, послује у складу са свим стандардима из области заштите животне средине и безбедности, али и то да је пун капацитет прераде постројења 150.000 тона животињског отпада.

Максимовић је нагласио да услед непостојања међуобјеката и третмана извесних количина ове врсте отпада у осталим кафилеријама које не поседују ИППЦ дозволу, „Енерго зелена“ користи тек неких 20% капацитета, а било би најбоље да се у овој кафилерији третира највећа количина ове врсте отпада.

„У оквиру пројекта, поред едукација пољопривредника, биће организован и дводневни тренинг за стручну јавност, представнике других удружења која се баве животном средином и представнике државних органа, са циљем да се оснаже капацитети за управљање отпадом“, објашњава Алексић.

Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.

Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.

Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.

Пројекат су подржали

Пројекат “АНИМАЛНИ ОТПАД И ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ – ПРОШЛОСТ РУЖНИХ НАВИКА !?” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.