УКЛАЊАЊЕ ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА НАЈЧЕЋЧЕ ПРЕДСТАВЉА ПРИВРЕМЕНО РЕШЕЊЕ, ЕДУКАЦИЈА КОЈА ВОДИ КА ПРОМЕНИ СТАВОВА И ПОНАШАЊА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА!

УКЛАЊАЊЕ ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА НАЈЧЕЋЧЕ ПРЕДСТАВЉА ПРИВРЕМЕНО РЕШЕЊЕ, ЕДУКАЦИЈА КОЈА ВОДИ КА ПРОМЕНИ СТАВОВА И ПОНАШАЊА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА!

У Србији се и даље са угинулим животињама или остацима од клања поступа супротно Закону о заштити животне средине, Закону о управљању отпадом и Закону о ветеринарству!

Ови закони прописују забрану бацања лешева животиња или остатака од клања у реке или друге водене токове и одводе, остављање на отвореном простору, у шумама или поред пута, али на жалост, сведоци смо да се анимални отпад врло често налази баш на овим местима.

Кроз пројекат “Анимални отпад и дивље депоније – прошлост ружних навика!?”, вршена је анализа Локалног плана управлљања отпадом и извештаја о стању дивљих депонија на територији општине Рековац. Увидом у систем управљања отпадом у овој општини, уочавају се његове слабости због којих долази до континуираног стварања нових дивљих депонија и депоновања анималног отпада на њима.

Проблеми који су уочени тичу се пре свега институционалног оквира – надлежне институције, органи и комунална предузећа немају довољне капацитете нити могућности за потпуно спровођење законских обавеза. У прилог томе говори и одговор комуналног предузећа надлежног за зоохигијену, да редовно сакупљају и испоручују споредне производе животињског порекла кафијерији, док кафилерија тврди да у последње 3 године нису примили отпад ове врсте са територије општине Рековац.

У оквиру пројекта споведено је и истраживање о начину поступања са анималним отпадом од стране пољопривредника – фармера, где је вршена анализа начина поступања у пракси, и утврђено да код угинућа ситне стоке само 10% фармера позива ветеринара или зоохигијену, а да чак 25% њих угинуле животиње баци или закопа на оближње ђубре где се одлаже стајњак са фарме.

Након консултативних састанака са одбором за заштиту животне средине и осталим актерима заједнице, приступиће се креирању предлога са препорукама за успостављање одрживог система управљања анималним отпадом који би био у складу са Локалним планом управљања отпадом који је такодје потребно израдити, собзиром да је претходни истекао 2020. године, наглашава Оливер Алексић координатор пројекта.

Алексић истиче и могућност успостављања сарадње и на нивоу суседних општина Поморавског округа и заговарање изградње међуобјекта за привремени смештај угинулих животиња, а све у складу са Програмом за унапређење управљања споредним производима животињског порекла за период 2020. до 2024. године, који је донела Влада Републике Србије.

Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.

Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.

Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.

Пројекат су подржали

Пројекат “АНИМАЛНИ ОТПАД И ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ – ПРОШЛОСТ РУЖНИХ НАВИКА !?” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.