У Србији се годишње произведе 250.000 тона животињског отпада. Само 70.000 тона се преради у постројењима која су усаглашена са законом и у постројењима која нису усаглашена са законом. Недостаје 180.000 тона отпада (50 камиона дневно, 365 дана у години). Један део отпада баци се у природу, други део поново уђе у ланац исхране, чиме се озбиљно угрожава животна средина и јавно здравље.

У оквиру манифестације „Прођох Левач, прођох Шумадију“ која се традиционално одржава у Каленићу, у Општини Рековац, Млади пољопривредници Србије су вршили информисање и анкетирање пољопривредника – посетилаца Сабора, на тему значаја правилног управљања анималним отпадом и спречавања ширења заразних болести „зооноза“.

Такође, организовано је и неколико инфо сесије на отвореном у виду радионица, на којима су учествовали пољопривредници и чланови Задружног савеза Шумадије и Поморавља Јагодина, који су посебно били заинтересовани за ову тему.

Едукативне радионице држао је др.вет.мед. Дејан Максимовић из Вршца, који се темом управљања споредним производима животињског порекла ( СПЖП ) бави већ више од 10 година, и према његовим речима, у Србији су тренутно у функцији само два међуобјекта за привремени смештај угинулих животиња, али се планира изградња још десет међуобјеката, чиме би требало да се позабаве јединице локалне самоуправе и припреме документацију неопходну за аплицирање код Управе за ветерину која је предвидела средства за изградњу оваквих објеката.

Исто тако Максимовић наводи да је кафилерија у Инђији једно од најмодернијих постројења за прераду животињског отпада у свету. Фабрика има нулти степен загађења и савремен систем за
пречишћавање ваздуха и отпадних вода, али у Србији тренутно није успостављен адекватан систем сакупљања анималног отпада на локалном нивоу у тренутку његовог настанка на газдинству – фарми.

Исто тако казнена политика се ретко примењује у пракси и врло често се од стране ветеринарских инпектора толерише неадекватно поступање фармера и кланичара са споредним производима животињског порекла, који неретко бива бачен у природу и поред загађења животне средине, представља додатну опасност по здравље људи и животиња.

Пројекат “Анимални отпад и дивље депоније – Прошлост ружних навика”, реализују Млади пољопривредници Србије у оквиру програма подршке “Снажно зелено” који спроводи Београдска отворена школа у партнерству са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине.
Овај пројекат финансира Европска унија а кофинансира фондација Фридрих Еберт, а један од очекиваних резултата јесте да се кроз консултативни процес изради Предлог програма са препорукама за успостављање одрживог система управљања анималним отпадом на територији општине Рековац.