google-site-verification=ST6cnSRn7UOWgF-OO8AxcDaBkvPMzEJrPP0J3cp2kPw

Адекватно управљање отпадом – обавеза за ИПАРД

Адекватно управљање отпадом – обавеза за ИПАРД

Рециклажа је врло популаран термин данас, који за полазну сировину користи отпад и претвара га у нов производ. Тиме се штите и чувају два врло битна ресурса – необновљиви извори сировине и земљиште на које би се отпад одложио.

Црева за наводњавање, гајбице за плодове и сортирање, фолије за садњу и пластенике су пластични материјали који се све више користе у пољопривреди, а генерисане количине нису занемарљиве. До сада смо говорили о томе колико је важно да сви пољопривредници разумеју шта да раде са својим пластичним отпадом, а да тиме не угрозе животну средину. Поред безбедне животне средине, још један врло важан аспект на који се односи адекватно управљање отпадом је испуњавање услова безбедне животне средине за конкурисање за унапређење пољопривредне производње код многих европских и светских фондова.

Оно што данас интересује све пољопривреднике је унапређење производње и извори средстава из којих се могу финансирати. Најпознатији фонд за унапређење пољопривредне производње ИПАРД, прописује разне критеријуме који се морају испунити како би апликант могао да добије средства. Један од критеријума заштите животне средине који се мора испунити је јасан и прецизан пут амбалажног отпада од средстава за заштиту биља. Добијање потврде о предаји ове врсте отпада на третман адекватном оператеру је доказ који се прилаже при конкурисању за ИПАРД средства..
Врло је важно напоменути да, иако критеријум није обавезујући, правилно управљање отпадом доноси додатне бодове на конкурсу за ИПАРД мере. Светска банка такође поздравља правилно збрињавање отпада у пољопривредној производњи. Уколико сваки пољопривредник на време почне са прописним сакупљањем, паковањем и предавањем отпада на рециклажу, испунио је услов заштите животне средине за конкурисање за неку од мера ИПАРД програма.

Али зашто је ово важно за пољопривреднике и њихову производњу?

У врло блиској будућности, досадашњи пољопривредни модел пословања ће потпуно бити замењен новим, који захтева одређена знања којим се јасно може планирати производња, ризици као и начини за њихово превазилажење. Велика улагања су неминовна, и свако ко је спреман да се прилагоди новим светским трендовима и тежњама, нарочито у уређењу пољопривреде са аспекта заштите животне средине, одрживог развоја и циркуларне економије, биће у водећем положају. Најважније је напоменути да ово чека сваког пољопривредника, и одуговлачење са увођењем иновација може довести до гашења газдинстава.

Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.

Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.

Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.

Пројекат су подржали

Пројекат “Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног одпада из пољопривреде” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.