04 Jan Отпадна пластика из пољопривреде и шта са њом
Отпадна пластика из пољопривреде и шта са њом
Водећи се принципом обнављања и очувања целокупног екосистема планете, сталним иновирањем и променама навика друштва „Центар за савремену едукацију и комуникацију“ у сарадњи са „Младим пољопривредницима Србије“ реализује пројекат „Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног отпада из пољопривреде“. Акценат је стављен на подизање нивоа свести код пољопривредника и ђака из стручних пољопривредних школа по питању правилног одлагања пластичног отпада из пољопривреде.
Све оно што би свако од нас требао да зна, везано за пластичан отпад из пољопривреде је да се он састоји од фолија за пластенике, фолија за садњу, мрежа за заштиту усева, фолија за силажу и паковање, црева за наводњавање, гајбица за сортирање производа… Пластика није биоразградива и дуго остаје у природи након одлагања, па је неопходно одвојено сакупљање и збрињавање.
Највећи део искоришћене пластике заврши на депонијама, спаљује се на пољима стварајући диоксине и друге загађиваче или се једноставно баци изван газдинства. Овакав начин је неприхватљив са еколошког становишта. Непрописно одлагање и спаљивање пластике узрокује генерисање високе концентације опасних супстанци са токсичним дејством чије ослобађање у ваздух, касније и у земљиште директно угрожава здравље људи и животиња путем ланца исхране.
Ако би се рециклирала сва наша пластика смањили би коришћење нафте и уштедели би 25% простора наших депонија. Да би се рециклирала, пластику је првенствено потребно прикупити. Прикупљање пластике најбоље је вршити по стандардима оператера који ће касније покупити, односно по правилима фирме/постројења где се одвози прикупљени отпад. Поступак прикупљања пластичног отпада почиње оног тренутка када пољопривредници контактирају оператера и договоре термин за прикупљање или одношење отпада. Тада дефинишу све детаље (припрема отпада за сакупљање и транспорт, откупна цена или замена за нову робу). Оганизовање више произвођача/пољопривредника пре контактирања оператера како би испунили захтев за минималном количином потребном за излазак оператера на терен. Такође, могуће је договорити и достављање пластичног отпада до постројења оператера или неког другог уговореног места.
Рециклажа пластике из пољопривреде подстиче и поспешује циркуларну економију – савремени модел економије и пословања чији је основни извор економског раста што већа поновна употреба материјала из производа који су завршили свој „животни циклус” и што мање коришћење нових ресурса.
Циркуларна економија представља регенеративни економски систем у којем се води рачуна о животној средини, штеде природни ресурси, смањује се количина отпада за депоновање, а при производним процесима обраћа се пажња и на потрошњу енергије и ставља акценат на коришћење обновљивих извора енергије. Увођење модела циркуларне економије у стратешка документа локалних самоуправа је оно зашта се „Центар за савремену едукацију и комуникацију“ и „Млади пољопривредници Србије“ залажу кроз овај пројекат, али и оно зашта ће се залагати и у будућности кроз своје деловање.
Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.
Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.
Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.
Пројекат су подржали
Пројекат “Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног одпада из пољопривреде” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.
