17 Dec Наше њиве без отпадне пластике
Наше њиве без отпадне пластике
У конгресној сали Хотела Хилл у Јагодини, протеклог викенда, окупило се више од 70 пољопривредника и стручних сарадника на трибини под називом „Наше њиве без отпадне пластике“ коју су заједно организовали „Центар за савремену едукацију и комуникацију“ и „Млади пољопривредници Србије“.
“Док смо радили на прошлом Пројекту уочили смо проблем са неадекватним збрињавањем пластичног отпада из пољопривреде. Зато смо и дефинисали два циља за реализацију овог Пројекта, први да едукујемо што већи број пољопривредника и ученика из пољопривредних школа, а као други циљ да идентификујемо оператере који рециклирају ову врсту отпада и повежемо их са пољопривредницима. Данас су сви постали свесни своје одговорности према животној средини, зато је и велики број пољопривредника одлучио да посети нашу трибину едукује се, али и успостави контакт са оператером за рециклажу. И ако нам је циљ био да едукујемо пољопривреднике у општинама Рековац и Свилајнац, нисмо могли да занемаримо све оне из других општина који су изразили заинтересованост да присуствују едукативним трибинама. Присуство пољопривредника из целог поморавског округа недвосмислено показује да смо сви ми заједно за здравију земљу и за наше њиве без отпада и пластике“, изјавио је Данило Стругаревић, председник удружења Центар за савремену едукацију и комуникацију
Стручни тим припремио је и одржао предавање о правилном поступању са пластичним отпадом који се јавља у пољопривредној производњи. Поред упознавања са концептом циркуларне економије, највише пажње је поклоњено рециклажи. Пољопривредницима је представљена процедура правилног прикупљања пластичног отпада као и правилног паковања и припреме за преузимање од стране оператера. Такође, присутни су могли да чују који су и материјални бенефити оваквог поступања са отпадом, али и ко су оператери са којима могу да успоставе сарадњу и предају отпадну пластику.
„Апелујем на све вас, не само као пољопривреднике, већ и као обичне грађане, да водите рачуна о животној средини. Није проблем само отпад из ваших пољопривредних активности, проблем је сваки отпад, свуда. Данас смо у отпаду до струка – последњи је тренутак да учинимо нешто за спас и планете и нас самих – или ћемо да откопавамо ноге, или ћемо се удавити у отпаду. Циркуларна економија штеди природне ресурсе, смањује количине отпада, а производе који су завршили свој “животни циклус” враћа у поновну употребу. Наш циљ је да едукацијом станемо на пут лошој пракси и да информисањем и преношењем знања, подигнемо свест свима како би очували животну средину и обезбедили бољу будућност свима” овим речима обратила се Милена Вулић, координатор пројекта, и завршила едукативну трибину.
Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.
Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.
Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.
Пројекат су подржали
Пројекат “Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног одпада из пољопривреде” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.