Час јавних политика у Свилајнцу и Рековцу

Час јавних политика у Свилајнцу и Рековцу

Анализе јавних политика отварају шансу за разумевање процеса доношења од¬лука, бољи увид у све фазе одлучивања и коначно за схватање који се актери, из којих интереса, побуда и мотива залажу за одређене опције. У оквиру пројекта „Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног отпада из пољопривреде“ стручни тим, на челу са Миленом Вулић, анализирао је сва документа који се тичу области управљања отпадом: општинске одлуке, стратешка документа, планове и извештаје из области управљања отпадом у општинама Рековац и Свилајнац.

„Полазна тачка у процесу креирања јавних политика, на територији општина Рековац и Свилајнац,била нам је идентификација проблема (пластичног отпада из пољопривреде) који постоји у овим заједницама. Оно што је стручни тим удружења „Центар за савремену едукацију и комуникацију“ и „Младих пољопривредника Србије“ желео да постигне, јесте да освести све грађане, а нарочито пољопривреднике и младе,укаже на овај проблем и подстакне их да се заузму у свом месту за унапређење система управљања отпадом, како појединих врста, тако и отпадом у целини. Свесни смо да локалне самоуправе свакако не могу саме да реше овако велики проблем, као што је управљање отпадом и за то им је потребна помоћ државе, јавно-приватно партнерство или пројектно финансирање како би средства која су и те како велика, била обезбеђена за решавање једног тако великог проблема“ истакао је менаџер пројекта, Данило Стругаревић.

Мониторинг јавних политика помаже да се оцени степен усклађености, да се открију ненамераване последице јавних политика и програма, да се идентификују препреке и ограничења у имплементацији и да се лоцирају извори одговорности за одступања од јавних политика. Мониторинг као системско прикупљање информација у сврху провере напретка који пројекат остварује у односу на планове, био је кључ пројекта којим се бавио стручни тим.

„Као и у већини општина у Србији, и у ове две општине ситуација са управљањем отпадом није на довољно развијеном нивоу, за шта се не може увек кривити локална самоуправа. Увидом у документа установљено је, на велику жалост, да сакупљањем отпада није покривена цела територија општина. Раздвајање отпада не постоји ни у смислу секундарне селекције, као и да се отпад одлаже на депоније које не испуњавају услове за одлагање. Ово би се могло приписати мањку средстава којима располажу локалне самоуправе и комунална предузећа која управљају отпадом у ове две општине. Јачањем стручних и техничких капацитета за имплементацију најоптималнијих начина и метода за збрињавање отпада могло би се постићи много, од контроле депонија, која је на ниском нивоу, па до раздвајања отпада и његовог рациклирања“ рекла је Милена Вулић, дипломирани инжењер технологије и координатор на пројекту.

Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.

Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.

Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.

Пројекат су подржали

Пројекат “Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног одпада из пољопривреде” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.