google-site-verification=ST6cnSRn7UOWgF-OO8AxcDaBkvPMzEJrPP0J3cp2kPw

У Рековцу и Свиланцу нема ко да рециклира пољопривредни пластични отпад

У Рековцу и Свиланцу нема ко да рециклира пољопривредни пластични отпад

„У току рада и истраживања у оквиру пројекта установили смо да на територијама општина Рековац и Свилајнац, ниједан оператер својом активношћу не рециклира пољопривредни пластични отпад. Једини оператер до ког смо дошли и успоставили сарадњу, а који врши рециклажу овог отпада, је „Н-ПЛАСТ“ из Јагодине. На састанку који је одржан 06.10.2021.године, оператер је изразио спремност за сарадњу са пољопривредницима, као и да се у било ком тренутку повеже са што већим бројем пољопривредника који поседују отпадну сировину”, нагласио је Данило Стругаревић менаџер Пројекта „Имплементација циркуларне економије рециклирањем пластичног отпада из пољопривреде“.

На едукацији за пољопривреднике, који се планира за почетак децембра, представиће се модел повезивања пољопривредника са оператером, начин припреме отпадне сировине и транспортовање до рециклажног центра.

„Анализа тренутног стања на територијама општина Рековац и Свилајнац подразумевала је истраживање у два правца: један је број пољопривредника, који својом производњом генерише пластични отпад (црева за наводњавање, фолије за садњу и пластенике и пластичне гајбице за сортирање производа), а други идентификација најближих оператера са адекватним дозволама за управљање пластичним отпадом из пољопривреде. Такође, испитани су и сви државни и привредни субјекти о заинтересованости за укључивање у процес управљања овом врстом отпада. У општини Рековац је идентификовано више од 3000 породичних газдинстава, док је у општини Свилајнац тај број нешто мањи – око 2500. Процена је да бар половина ових пољопривредника генерише пластични отпад. Обе општине су позициониране тако да покривају велике плодне површине, а из података Завода за статистику РС, површина под засадима је прилично велика, а број пољопривредника који је обрађује је завидан”, истакла је Милена Вулић дипломирани инжењер технологије и координатор на пројекту.

Увођење модела циркуларне економије у стратешке документе општина Рековац и Свилајнац и успостављање економског система у коме се води рачуна о животној средини, смањује количина отпада за депоновање, штеде природни ресурси, а потенцира коришћење обновљивих извора енергије је коначан циљ пројекта „Имплементација модела циркуларне економије рециклажом пластичног отпада из пољопривреде“.

Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.

Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.

Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.

Пројекат су подржали

Пројекат “Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног одпада из пољопривреде” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.