google-site-verification=ST6cnSRn7UOWgF-OO8AxcDaBkvPMzEJrPP0J3cp2kPw

Потенцијал и изазови у Левачком крају

Потенцијал и изазови у Левачком крају

Увести модел циркуларне економије у стратешка документа општине Рековац, како у Локални план управљања отпадом и Локалну стратегију Руралног Развоја – ЛАГ Левач, тако и у документе из области културе и наслеђа, спорта и пољопривреде представља основ за даљу подршку свима онима који желе да брину о животној средини Левачког краја.Први корак је тај да сви будемо упознати са проблемом загађења пластичним отпадом из пољопривреде, а други би био да имамо подршку свих релевантних институција у решавању овог проблема, изјавила је Милена Вулић координатор Пројекта „Имплементација модела циркуларне економије рециклирање пластичног отпада из пољопривреде“.

На састанку у просторијама Дома културе у Рековцу, одржан је први, од неколико предвиђених, радних састанака на тему циркуларне економије у локалним самоуправама, у организацији удружења „Центар за савремену едукацију и комуникацију„ и „Млади пољопривредници Србије“, на коју су се одазвали представници локалне самоуправе у Рековцу, Канцеларије за младе, Културног центра, Средње пољопривредно-ветеринарске школе, Задружног савеза Шумадије и Поморавља, задруга Локалне акционе групе Левач.

Представљајући циљеве и активности Пројекта, председник Удружења и менаџер пројекта, Данило Стругаревић у уводном делу акценат је ставио на значај рециклаже пластичног отпада из пољопривреде у Левчу. Како је навео, овај претежно пољопривредни крај има велики потенцијал за органску производњу хране, али и богатство природним лепотама па се велика шанса за развој Рековца и Левачког краја налази и у туризму, а туризма нема без чисте и незагађене припроде.

Присутни на састанаку из локалне самоуправе су изразили задовољство да учествују у активностима на ову тему и подржали сам Пројекат и планиране активности, спремност да пруже несебичну подршку у реализацији свих активности, нарочито које доприносе унапређењу квалитета живота и животне средине.

Представници задруга су такође подржали идеју и активизам, а свој допринос би дали кроз активирање својих чланова, нарочито из ученичке задруге да прикупе информације о броју пољопривредника и процењене количине пластичног отпада.

На крају састанкаје закључено да је неопходно омогућити контакт између оператера и пољопривредника за успостављање сарадње, а улога свих страна је подизање свести пољопривредника о значају рециклаже пластичног отпада. Такође, једногласно је договорено да се пољопривредници континуирано информишу како могу да ступе у контакт са оператерима, како да збрину свој пластични отпад до преузимања од стране оператера.

Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.

Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.

Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.

Пројекат су подржали

Пројекат “Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног одпада из пољопривреде” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.