31 Aug Да ли пољопривреда загађује околину?
Да ли пољопривреда загађује околину?
„Рециклажа представља процес прикупљања и обраде материјала који би иначе био бачен у смеће, са циљем стварања новог производа. Последице које рециклажа има на животну средину, политика, економија, понашања људи имају кључну улогу у будућности наше планете. Кренимо од онога шта ми можемо да урадимо како би је заштитили” став је тима стручних сарадника удружења Центра за савремену едукацију и комуникацију и Младих пољопривредника Србије.
„Другу годину за редом, здруженим снагам покушавамо да утучемо на свест људи, а поготову једне циљне групе, пољопривредника, да заштите и чувају своју животну средину, да унапреде процес производње и квалитет живота. Овога пута циљ нам је да систем рециклирања приближимо свима повежемо пољопривреднике и оператере како би се усталио систем циркуларне економије тј рециклаже пластичног отпада из пољопривреде. Пластика и материјали од пластике добијају све већу примену у пољопривреди. Црева за наводњавање, фолије за садњу и пластенике једни су од примера. Проблем настаје када део искоришћене пластике заврши на дивљим депонијама, рекама, бива закопан или пак спаљен. Масовна примена пластике довела је до озбиљног загађења планете јер је то материјал који се разлаже стотинама година. Пластични отпад који одложимо на депонију разлаже се изузетно споро, а продукти распадања полако се отпуштају у околно земљиште. Закопавање пластике такође доводи до ослобађања штетних материја и веома ситних комадића такозване микропластике, који завршавају у рекама, поџемним водама и бунарима, након чега и у биљном и животињском свету којим се хранимо.Када је вода загађена (било због отпада или из неког другог разлога), она доспева у земљиште, а из земљишта стиже до биљака. Ланац се наставља даље. Од биљака, загађене материје стижу до животиња, а на крају и до нашег тањира. Још један од катастрофалних поступака којим пољопривредници прибегавају је и спаљивање пластике и пластичног отпада што доводи до ослобађања велике количине канцерогених материја у ваздух, међу којима су и диоксини једни од најопснијих загађиваца и токсина. Једињење које је нама најпознатије, а користи се за добијање пластике је ПВЦ (поливинил-хлорид), ослобађа разне канцерогене материје као и олово.“ Објашњава нам Милена Вулић дипломирани инжењер технологије и координатор на пројекту „Имплементација циркуларне економије рециклирањем пластичног отпада из пољопривреде“
Рециклажом смањујемо трошење природних ресурса. Рециклажом пластике производи се мање овог материјала. Ово је веома значајна чиненица ако узмемо у обзир то да се се пластика углавном прави од фосилних горива и угљоводоника. Прављење производа од рециклираног материјала захтева много мање енергије него када их правимо од новог, сировог материјала. Понекад је ова разлика огромна!
Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.
Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.
Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.
Пројекат су подржали
Пројекат “Имплементација модела циркуларне економије рециклирањем пластичног одпада из пољопривреде” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отоворене школе “Зелени инкубатор”, уз финансијку подршку Европске уније и фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговоран Центар за савремену едукацију и комуникацију.
