google-site-verification=ST6cnSRn7UOWgF-OO8AxcDaBkvPMzEJrPP0J3cp2kPw

Вирозе представљају озбиљан проблем! Сузбијање почиње много раније пре појаве првих симптома!

Вирозе представљају озбиљан проблем! Сузбијање почиње много раније пре појаве првих симптома!

У претходним текстовима писајући о кључним проблемима у засадима паприке и парадајза, потенцирао сам на праћењу и сузбијању штеточина које процентуално причињавају најозбиљније штете, а то су лисне ваши и трипс.

Због  чега?

Поменуте штеточине су вектори вируса, преносе вирусе са биљке на биљку, из једног повртарског засада у други, али има случајева да често вирус могу да пренесу из појединих ратарских усева, поготово ако су у близини пластеника. Иако ово није једини начин преношења вируса, најзначајнији је.

Уколико сте помно пратили претходне текстове и приложено примењивали у својим засадима, сигурно Вам се не би догодило ово што можемо да видимо из приложеног на слици.

На више локалитета је примећена појава Вируса мозаика луцерке (Alfalfa mosaic virus) у засадима паприке у заштићеном простору. Паприка представља најосетљивију културу овом проузроковачу болести, иако се симптоми могу јавити и на другим домаћинима.

Оно на шта морате обратити највише пажње, као што у самом наслову говори “сузбијање почиње много пре појаве првих симптома”, јесте да се на примени превентивних мера мора радити од самог почетка, то јест, од расада, након расађивања па све на даље.

У изузетно густом склопу засада и биљака, веома је важно да се на свим засадима приступи примени превентивних мера, јер уколико сви не воде подједнако рачуна, и даље ће постојати услови за остваривање болести.

Осим сизбијања вектора од самог почетка, а конкретне процесе можете прочитати у претходним текстовима, изузетно је важно радити на имунитету биљке од самог почетка, јер ће биљка са јаким имунитетом боље одреаговати, што се може приметити визуелним прегледом на терену. Биљке које су генерално слабијег пораста или лисне масе, трпе већа оштећења, па је самим тим много теже решити ту ситуацију или бар мало ублажити симптоме. Под тиме да треба радити на јачању имунитету биљке се поред примене бостимулатора и микробиолошких ђубрива, подразумева контролисана и правилно дозирана исхрана од самог почетка.

Поред исхране, агротехничке мере саузимају веома битно место у процесу производње, а то значи да засад ни у ком тренутку не сме бити запуштен, са присутним коровима, унутар и изван пластеника, редовно и правилно наводњаван. Само оваквим професионалним и одговорним приступом, можемо избећи негативне последице и спречити преношење вируса.

Вирозе су комплексне, почевши од симптома па све до реакције и понашања биљака. Велики број произвођача често има проблем са фитопатогеним вирусима, сматрајући да је нешто друго у питању, па с тим у вези покушавају да куративним третманима, обично непримереним средствима, исти проблем реше. Што је наравно погрешно.

Због чега су фитопатогени вируси тако комплексни и како проузрокоју болест гледано са физиолошке стране?

Карактеристични симптоми могу се јавити на листовима и плодовима, у виду мозаика или одређених деформитета карактеристичних за одређени вирус.

Комплексност вируса је у томе што се инфекција остварује унутар биљке, на ћелијском нивоу. Посебно је важно да схватите, да вируси, након доспећа у биљку, својим ћелијским ензимима, односно биолошким катализаторима, разграђују протеински омотач ћелије биљке и на тај начин ословађањем своје нуклеинске киселине, преузимају управљачке позиције у основним физиолошким процесима заражених биљака.

Након остварене примарне, а затим и секундарне инфекције, настају нове вирусне честице, након чега се вирус даље шири унутар ћелија.

Због горе наведених разлога су вирозе као болести изузетно комплексне, зато представљају озбиљан проблем повртарским усевима, који се шири, захваљујући неодговорности и запостављању напоменутих превентивних мера.

У засаду где је примећен овај вирус, паприка реагује карактеристичним симптомима, а појава је утврђена помоћу биљака индикатора. На јачим биљкама примећени су локални симптоми, док су на биљкама које су у одређеним фазама интензивног пораста заостале у односу на друге, примећени су системични симптоми, који се испољавају на целој биљци.

Аутор текста стручни сарадник Милош Стојановић