google-site-verification=ST6cnSRn7UOWgF-OO8AxcDaBkvPMzEJrPP0J3cp2kPw

Повртарство: Како доћи до избалансираног односа воде и хранива?

Повртарство: Како доћи до избалансираног односа воде и хранива?

Имали сте прилике да у претходном тексту прочитате нешто више о прихрани повртарских усева, најчешћим грешкама произвођача, превазилажењу истих, као и редукцији калијума у процесу постизања високих приноса.

Економски аспект производње је један од главних разлога због кога ћемо у овом тексту проћи кроз све ситнице у вези прихране и наводњавања. Водотопива и фолијарна ђубрива представљају снажан темељ и основ сваке производње, а притом нису нимало јефтина, због тога је од пресудне важности водити рачуна о сваком граму и свакој литри употребљене воде са раствореним минералним материјама.

Уколико сте пратили, читали и до детаља обратили пажњу на сваки сегмент претходног текста, напоменуо сам да више – увек не значи боље! Под тим подразумевам да као што је то случај са пестицидима – да их треба примењивати онда само када за то постоји потреба, иста ситуација је са ђубривима, једино што постоји правило – односно количина примене.

Да ли то значи да са мање примењених ђубрива можете постићи више?

Уколико пратите све кораке и савете, резултати ће бити неминовни и успешни, уз оптималан утрошак прихране. Оно што се сматра вишком, јесу количине ђубрива, непримерене потребама усева, електропроводљивости раствора, киселости земљишта и количином хранива у истом.

Најпре ћемо нешто рећи о потребној количини воде у складу са потребама гајеног усева. Прво и основно правило је да вода у процесу наводњавања мора досегнути доњу границу кореновог система.

То у пракси значи да вода мора досегнути до доње границе развијености кореновог система, која у већини случајева износи од 40 – 50 центиметара дубине.

Могуће грешке су превелика или премала количина воде. Тачна и прецизна количина воде може се са сигурношћу одредити помоћу тензиометра, а свака неправилност може негативно утицати на повртарски усев, почевши од кореновог система, који је полазна тачка свих надолазећих проблема у току сезоне, као што су слабији приноси и већа опасност од болести.

Долазимо до најбитније ствари, а то је избалансиран однос количине воде и хранива, који ће биљци обезбедити адекватан проценат усвојеног хранива преко кореновог система.

Поставља се питање, како знати да ли је биљка адекватно снабдевена хранивима и колико су та хранива у земљишту приступачна биљци?

На основу праћења параметара pH вредности и EC раствора, може се са сигурношћу направити правилна препорука, која ће дати сигурне и добре резултате.

Електропроводљивост раствора говори о томе колико хранива имамо у земшту, а које можемо одредити помоћу EC метра.

Веома је битно да произвођачи знају да вода, најчешће је то из цева или канала, проводи струју у некој мери, односно 0,5 – 0,8 mS.

Деловањем водотопивих ђубрива, односно соли, повећава се проводљивост раствора, а на основу тога можемо знати колико хранива има у истом.

Најважнија ствар је на крају одредити конкретан однос воде и потребног хранива на основу претходних анализа и прикупљених параметара.

Уколико је рецимо вредност измерена EC метром  1 mS , онда то значи да 1 кг хранива требамо растворити у 10 литра воде. Узимајући у обзир веће површине и већи утрошак воде и хранива, раствор треба редуковати у складу са предложеним односом.

Уколико је вредност измерена EC метром већа од 4 mS, то значи да у том периоду не треба додавати храниво, тј. да у води има довољне количине раствореног хранива.

Уколико имате било какво питање у вези са прихраном усева, слободан сам да одоговорим на сва Ваша питања и предложим адекватно решење.

Аутор текста стручни сарадник Милош Стојановић