google-site-verification=ST6cnSRn7UOWgF-OO8AxcDaBkvPMzEJrPP0J3cp2kPw

НИКОЛА МИЛОЈЕВИЋ – ЧУВАР ПОРОДИЧНЕ ТРАДИЦИЈЕ

НИКОЛА МИЛОЈЕВИЋ – ЧУВАР ПОРОДИЧНЕ ТРАДИЦИЈЕ

Приче о одласку младих са села су све чешће, али приче оних који остају се радије слушају и оне носе лепшу поруку. Таква је прича младог Николе Милојевића који је након завршеног факултета одлучио да своје знање примени на породичном газдинству у селу Љубава код Крушевца, крај познат по калемарству.

Никола је струковни инжењер воћарства и виноградарства. Након завршеног периода образовања и усавршавања опредељује се за живот и рад у родном селу. Изабрао је пут којим млади ређе иду, али ношен јаком вољом и трудом Никола тај пут успешно прелази. Николино знање и искуство препознало је удружење Младих пољопривредника Србије и он постаје део стручног тима удружења. Са аспекта своје струке стручним саветима помаже члановима удружења, али и сваком пољопривреднику који се обрати за помоћ.

Никола је одлучио да буде чувар породичне традиције, па је тако наставио да се бави оним што је започео још његов чукундеда – расадничарством, тачније производњом воћних и лозних садница. Породица Милојевић има расаднике на више локација, на укупној површини од 5 хектара, тако да годишње производу око 50 до 60 хиљада садница. У производњи учествује цела породица, јер сама расадничарска производња захтева доста ручног рада, а како породица Милојевић броји више чланова ретко имају потребу за унајмљивањем радника. Слога и добра организација чланова породице кључне су за успешну производњу, истиче Никола, али додаје и то да производња пуно зависи од временских услова и да су њихови расадници фабрика на отвореном, па су тако временске непогоде један од највећих проблема са којима се суочавају.

Оно што Николину причу чини посебном јесте управо тај живот младог, образованог, човека у селу, у вишегенерацијској породици. Четири генерације под једним кровом доказ су да традиционална породица може да опстане и да функционише и у модерном друштву. Прабака је поносна на своје потомке, вредне и поштене људе. Праунуци, Николини братанац и братаница, својом грајом и топлим загрљајем одмор су за укућане после напорног радног дана у расаднику.

Посматрајући Николин рад и резултате тог рада, слушајући како говори о селу и пољопривреди може се лако закључити да његов осећај задовољства и уживања у томе што ради превазилази сваки проблем са којим се млади у селу суочавају.

Текст писала: Ивана Милетић