ВОЂЕЊЕ МАТИЧНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ У ОВЧАРСТВУ – УЛОГА ГЛАВНЕ ОДГАJИВАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ( ЧЕТВРТИ ДЕО )

ВОЂЕЊЕ МАТИЧНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ У ОВЧАРСТВУ – УЛОГА ГЛАВНЕ ОДГАJИВАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ( ЧЕТВРТИ ДЕО )

Пре четири недеље почели смо са обрадом надлежности и овлашћења одгајивача и одгајивачких организација. До сада смо, поред одгајивача, обрадили Основне Одгајивачке Организације, односно матичне службе, и Регионалне Одгајивачке Организације, односно окружне ПССС Србије или пољопривредне станице, како се у појединим деловима наше државе те институције називају. Данас причу настављамо обрађујући надлежности и овлашћења Главне Одгајивачке Организације, односно Научног института за сточарство који представља републичку селекцијску службу (у даљем тексту ГОО).

Научни институт за сточарство налази се у Земуну и представља специјализовану научноистраживачку установу у области сточарске производње. Основан је 1948. године. Бави се истраживањима у области генетике, селекције, одгајивања, физиологије, репродукције, исхране, сточне хране, технологије производње и прераде анималних производа. Од 2003.године, Институт за сточарство је и овлашћена организација за селекцију и матичну евиденцију приплодних животиња у Републици Србији (територија државе јужно од Саве и Дунава). Пре ове институције, улогу ГОО вршио је ИПН – Институт за примену науке у пољопривреди. Сем Института за сточарство, улогу ГОО има и Департман за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду који врши селекцију на простору АП Војводина.

Као и матичне службе и РОО, и ГОО мора радити у складу са законима и правилницима који уређују ову врсту делатности. Пре свега, у складу за Законом о сточарству (Сл. Гласник РС бр. 14/2016). На основу тога, ГОО доноси петогодишњи Главни Одгајивачки Програм за сваку врсту животиња посебно (говеда, овце, козе, свиње и живина) а који представља основ за селекцијски рад на терену. Све матичне службе, на основу овог програма, доносе и усклађују свој Основни Одгајивачки Програм који смо помињали када смо говорили о матичним службама.

Главна Одгајивачка Организација има следећа овлашћења:

1. Води главну матичну евиденцију по врстама, односно расама домаћих животиња на територији Републике Србије,

2. Издаје педигре и уверење о пореклу и друге зоотехничке документе и води евиденцију о њима,

3. Врши процену приплодне вредности и рангирање домаћих животиња,

4. Даје сагласност за коришћење и дистрибуцију семена за вештачко осемењавање квалитетних приплодњака,

5. Води евиденцију одгајивачких организација и организација са посебним овлашћењима које спроводе Главни одгајивачки програм,

6. Води евиденцију одгајивача квалитетних приплодних домаћих животиња,

7. Предлаже признавање новостворених раса, линија и хибрида домаћих животиња,

8. Израђује стручна упутства за спровођење Главног одгајивачког програма,

9. Контролише рад на спровођењу одгајивачког програма Основне и Регионалне Одгајивачке Организације и организације са посебним овлашћењима које спроводе Главни одгајивачки Програм.

Као што се из приложеног може видети, ГОО има значајну улогу у спровођењу и контроли селекције у Србији. Разјаснићемо поједине ставке које највише интересују наше произвођаче.

Води главну матичну евиденцију по врстама, односно расама домаћих животиња на територији Републике Србије – добар део докумената који израђују матичне службе, мора проћи верификацију ГОО да би био валидан (захтев за ХБ број, регистри јагњади, извештајна документација) као и да би произвођачи остварили право на субвенције (изводи из главне матичне евиденције). То практично значи, да ГОО својим печатом гарантује да су подаци које је прикупила матична служба тачни.

Издаје педигре и уверење о пореклу и друге зоотехничке документе и води евиденцију о њима – не терену се често могу чути примедбе произвођача да им „педигре касни“. Наравно, први на удару за критику је кадар из матичне службе с којом сарађују. И ту не треба кривити произвођаче јер је матична служба, поред РОО, једина њима видљива на терену. Треба нагласити да, уколико је захтев за педигре поднет ГОО на време, ни матична служба не може бити одговорна за то кашњење. У чему је проблем? Уназад неколико година, наша држава субвенционише набавку квалитетног приплодног материјала у жељи да обнови сточни фонд. То је, свакако за похвалу јер без јаког сточарства нема ни јаке пољопривреде. Некако се брзо створио повелики број одгајивача који би да се баве овчарством. Но, проблем је у томе што је минималан број животиња за подношење захтева за подстицаје за квалитетне приплодне овце 30 или чак само 10 у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди (према Правилнику о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди) па се на тај корак одлучују људи који се тиме нису раније никада бавили или се тиме баве искључиво из хобија. Самим тим, у појединим деловима године се поднесе знатан број захтева за педигре које треба обрадити (један од потребних докумената за конкурс за набавку квалитетног приплодног материјала је педигре). Тај је проблем посебно изражен у периодима кад се грла уписују у Главну матичну евиденцију (издавање ХБ бројева) јер тај посао има предност над издавањем педигреа. Ако узмемо у обзир да на овим пословима ради свега неколико људи, сасвим је разумно да читав поступак поприлично касни.

Ипак, последњих пар година, ГОО је знатно убрзала издавање педигреа на која се, пре тога, чекало и по неколико месеци. У деловима године када се подносе захтеви са субвенционисање куповине квалитетних приплодних грла, ГОО даје предност одгајивачима који желе да конкуришу за ове мере па се читава процедура углавном завршава у релативно брзом року.

Које животиње имају права на добијање педигреа? То су сва квалитетна мушка и женска приплодна грла ако:

1. Су уписана у регистар јагњади,

2. Имају познате родитеље као и бабе и деде са обе родитељске стране (најмање две генерације предака),

3. Су обележена на прописан начин,

4. Припадају чистој раси,

5. Нису одгајена у сродству,

6. Не потичу од родитења одгајених у сродству.

Остала овлашћења ГОО нису посебно интересантна за наше одгајиваче па их овом приликом нећемо ни разматрати.

Након свега изнесеног у овом и претходна три чланка, важно је напоменути да је жеља аутора била да произвођачима приближи само део проблематике у селекцији и вођењу матичне евиденције. Свакако да циљ није била критика никога посебно у систему који смо описали. Ипак, не треба се правити ни да систем функционише јер би то било непоштено према одгајивачима, пре свега, који све услуге плаћају а и који би требало да имају највише интереса да систем почне да ради и да, дугорочно, дођемо до респектабилних резултата. Правих, не фабрикованих и измишљених. Наравно, свако би требало да уради прво свој део посла: произвођачи да прате упутства струке а струка да очисти из својих редова разне индивидуе вођене искључиво идејом зараде са мало или нимало знања о области којом се баве.

Можда би требало произвођачи више да се потруде, да оформе своје одгајивачке организације као што је то случај у неким европским државама са развијеним сточарством. Да натерају службе да раде свој посао, да систем профункционише, да се резултати виде на терену (у шталама, на пашњацима, у кантама млека и на линијама клања) а не само у папирима и стручним извештајима.

Удружење Младих пољопривредника Србије ће у наредном периоду посветити посебну пажњу овој проблематици и пробати да помогне сваком одгајивачу који буде желео да прати сва упутства стручних сарадника а у циљу унапређења своје производње.

Дипломирани инжињер пољопривреде Владимир Д. Раденковић

Тел: +381 62/ 54-52-33