‘’Народ који има овакву омладину, не мора да брине за своју будућност.‘’

Флоскула којом је председник Југославије Јосип Броз Тито често сакупљао политичке поене И у данашњим временима ођекне кроз тишину на пољопривредној сцени Србије служећи за исте сврхе као у време настајања. Последњих година, која год политичка опција била на власти, почело је окретање ка стратегији која би за последицу имала оживљавање И вештачко дисање за велики број напуштених села из којих су многи млади тражећи опстанак или само нормалне услове за рад И живот одлазили у веће средине остављајући родитеље, бабе или деде.

Покренути су многи подстицаји који су лепо звучали на говорима И пред медијима, а до којих је пут био посут трњем тј. гомилом папира И административних тешкоћа које би у старту гушиле сваку жељу да се конкурише за њих И пре почетка конкурса. Такође, дуготрајан процес док се дође до самих средстава ограничен спорошћу обраде предмета И захтева од стране администрације И дугог периода који прође од подношења до добијања решења. Дуг период од захтева до средстава доводи И до проблема као што је промена цена механизације која увек иде у неповољном смеру за пољопривредника, као и проблем са набавком квалитетних грла где због трајања процеса одређена грла промене категорију тј. Двиске постану овце док стигну решења. На личном примеру могу да кажем да није све ни до администрације, постоје непотпуни захтеви неупућених пољопривредника који додатно отежају ионако компликован процес И који пољопривредници не комплетирају одмах када добију обавештење шта је потребно од допуне. Али, као што рекох, на личном примеру сам научио ако решења нема дужи временски период, велика је вероватноћа да ћете добити новац И средства за која конкуришете. Када је требало да будем одбијен, због недостатка пар докумената ( за које није писало нигде у конкурсу) , решење ми је стигло ЧЕТИРИ ДАНА по подношењу захтева, што нам даје наду за будућност да би И решења у позитивном смеру могла бити убрзана И средства исплаћена у року доста краћем од тренутног.

Ових дана полако почињемо да се враћамо у нормалу после кризе изазване пандемијом вируса Цовид 19. Сведоци смо колико смо за само месец дана постали свесни занимања које смо ниподоштавали И колико смо се ођедном сви сетили села. Лекари, медицинске сестре, фармацеути, полиција, војска И пољопривредници су држали, свако на свој начин, државу живом тих неколико месеци када је све остало стајало И није радило. Нисте могли без лекова, неко је морао да вас лечи ако се разболите, да сагради у пар дана неопходне смештајне капацитете, да произведе оно што ће вас хранити. Неки крајеви до тих дана пусти И напуштени оживели су И било је милина гледати нови живот села И повратак села И сељана на пијадестал који заслужују.

Држава је исплатила велика средства за помоћ у борби против епидемије неким другим државама којима је било потребно. У том тренутку заустављени су због те исте епидемије сви процеси око обраде конкурса за младе пољопривреднике И свих осталих активних у том тренутку. Пре неколико дана, министер пољопривреде је изјавио да ће бити контактирани сви који су поднели захтеве да би се видело да ли остају при истим планираним инвестицијама или су променили жеље И планове, што би се могло разумети И као враћање у старо стање где су пољопривредници само на речима добијали уверења да се убрзава рад инстититуција а он годинама остајао исти као што је И био. Последњи конкурс за набавку нове механизације дискриминисао је све који су своју механизацију набавили у претходној години по завршетку претходног позива до почетка нове године. Такође, рок за подношење докумената је прекратак. За добијање неких потврда, због прошлогодишње централизације институција, је потребно много више времена јер у срединама које су имале истурене канцеларије И одељења данас нема више никога. Централизација институција у време када желимо да се млади врате на село је десет корака уназад у свему што је држава урадила до сада.

Мења се време, власт, људи. Ипак оно што постаје константа је слабо испуњавање обећања које политичари везани за пољопривреду дају готово свакодневно пунећи новинске ступце И промовишући се све чешће. Државно земљиште, које је господин Кркобабић делио И даље стоји закоровљено, не знам да ли га је И обилазио. Конкурси који би олакшали младима да се врате И почну са радом на селу И даље предуго трају И даље има превише захтеване документације. Не знам да ли знате, велики број ствари у пољопривреди не може да чека администрацију да она реши све па да се уради. Некада морате реаговати у тренутку да би сте олакшали себи. Да би један народ био жив, мора имати село које ће производити храну. Из бетона неће рађати бресква, шљива, кајсија нити ће се са бетона нахранити овца, коза, крава. Изађите из канцеларије, изађите из града, попричајте са оним невидљивим људима на њивама ту надомак ваших канцеларија И урадите најмање што можете да му буде лакше. Биће довољно за почетак. За остало, не тражимо све одмах, али ако идемо корак по корак доћићемо даље него када стојимо у месту.