ВОЂЕЊЕ МАТИЧНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ У ОВЧАРСТВУ – УЛОГА РЕГИОНАЛНЕ ОДГАJИВАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ( ТРЕЋИ ДЕО )

Претходне две недеље, говорили смо о правима и обавезама одгајивача и матичних служби. Данас причу настављамо кроз обраду ингеренција Регионалне Одгајивачке Организације коју ћемо кроз текст означавати скраћеницом РОО ради прегледности текста.

Да би наши одгајивачи разумели значај и сврху РОО, прво ћемо објаснити шта представља ова организација и зашто је она значајна за селекцијски рад.

Као и матичне службе, и РОО су правна лица, регистрована у АПР-у. Њихов оснивач је држава. Обављају саветодавне послове (пружање стручних савета у пољопривреди) и стручне послове (између осталог, и мере селекције у сточарству). Делом се финансирају из буџета Републике Србије а другим делом из средстава која зараде обављајући стручне послове. Ове службе раде под покровитељством Института за примену науке у пољопривреди. Њихов рад контролише инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као и Институт за сточарство као Главна Одгајивачка Организација у пословима селекције у сточарству. Ко, заправо, игра улогу РОО? То је локална ПССС Србије (Пољопривредна Стручна и Саветодавна Служба), или како се то у неким деловима наше државе назива – пољопривредна станица. Практично, сваки округ поседује своју ПССС с тим што у појединим окрузима делују приватне РОО које се баве само и искључиво пословима селекције (без саветодавне улоге).

Сем Тројног уговора који смо помињали у претходна два чланка, РОО са матичном службом потписује и Уговор којим су дефинисане цене услуга ове организације (на пример, цена селекцијске смотре и линеарног мерења по грлу као и цена супер контроле по узорку). Цене нису униформне већ се разликују од једне до друге РОО што свакако утиче на формирање цена услуга матичних служби које су под њиховом ингеренцијом. Важно је нагласити да одгајивач нема могућности да одабере с којом ће РОО сарађивати, као што је то случај са одабиром матичне службе, већ му је та организација одређена на основу округа у ком гаји своје животиње.

Иако су последњим изменама Закона о сточарству ингеренције РОО знатно смањене, ове службе и даље представљају прву контролу рада матичних служби на терену. Права и обавезе РОО дефинисане су Тројним уговором који одређује међусобне односе одгајивача, матичне службе и РОО. Према том Уговору, РОО има ПРАВА да:

1. 1. Учествује у расподели средстава која проистичу из овог уговора (мисли се, пре свега, на наплату услуга од матичних служби а самим тим и од одгајивача).

Сем права, РОО има и следеће ОБАВЕЗЕ:

1. Да потпише Уговор са сваком матичном службом која има потписаног одгајивача као другу страну у Тројном уговору,

2. Да врши оцењивање и разврставање у класе квалитетне приплодне стоке у складу са важећим Правилницима и Главним одгајивачким програмом,

3. Да врши супер контролу контроле продуктивности квалитетне приплодне стоке,

4. Да врши контролу вођења основне матичне евиденције за квалитетну приплодну стоку уз оверу прегледаних докумената,

5. Да о уоченим неправилностима у раду матичне службе обавести ГОО и инспекторат Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде,

6. Да прописане податке из основне матичне евиденције доставља ГОО,

7. У случају престанка рада матичне службе, до потписивања Уговора са новом матичном службом за коју се одгајивач определи, послове контроле продуктивности у року од 30 дана преузима РОО.

Као и у претходне две недеље, појаснићемо одређене обавезе које имају РОО. Неке од њих смо већ помињали кроз обраду права и обавеза одгајивача и матичних служби. Чланови 1., 5., 6. и 7. су поприлично јасни те, с тога, нећемо трошити време на њихову разраду.

У члану 2.уговора стоји да је РОО дужна да врши оцењивање и разврставање у класе квалитетне приплодне стоке у складу са важећим Правилницима и Главним одгајивачким програмом – овде се мисли на линерано оцењивање јагњица при првој оплодњи и у узрасту од 3 године старости као и на селекцијске смотре. И једну и другу меру смо помињали прошле недеље кад смо обрађивали матичне службе. Поменули смо тада, да је сем стручног лица матичне службе, обавезно присуство и неког од инжењера сточарства из надлежне РОО. Том приликом, колега из РОО сачињава записник (службену белешку) у ком наводи бројеве газдинстава која је обишао тог дана као и ИД бројеве ушних маркица животиња. Уколико нека од грла која се мере или се над њима врши смотра, нису у типу расе или телесним карактеристикама не задовољавају стандард расе, иста се евидентирају у записнику и избацују из матичне евиденције. Таква грла не могу бити квалитетна приплодна грла.

Иако је улога РОО јако важна јер представља прву визуелну контролу одгајивача и матичних служби, нажалост на терену је практично немогуће да колеге из РОО обиђу сва грла и све одгајиваче у току једне године. Разлог томе треба тражити у разруђености терена, газдинствима са малим бројем животиња као и недовољном броју стручног кадра у РОО.

Члан 3. подразумева да РОО врши супер контролу контроле продуктивности квалитетне приплодне стоке – ова мера је значајна за расе оваца које се музу и представља контролу рада матичне службе, односно контролу квалитета прикупљених података о млечности оваца. Дакле, овлашћено лице РОО је дужно да дан након редовне контроле млечности коју спроводи матична служба изврши контролу млечности истих грла и упореди резултате и евентуална одступања од резултата које је добила матична служба претходог дана. С обзиром да се код нас овце музу само у појединим деловима државе као и да на терену готово да нема специјализованих раса оваца за производњу млека, јасно је да се супер контроле готово и не спроводе. Више имају значаја у млечном говедарству али о томе више речи неком другом приликом.

Чланом 4. дефинисано је да РОО врши контролу вођења основне матичне евиденције за квалитетну приплодну стоку уз оверу прегледаних докумената – РОО, практично, треба да верификује сваки документ који изради матична служба а који иде даље до Главне Одгајивачке Организације. С обзиром да РОО нема на располагању базу података матичних служби које контролише, јасно је да она нема јасан и прецизан увид у веродостојност документације коју оверава.  Већ смо поменули да поједина подручја имају поприличан број грла стоке у матичној евиденцији а да надлежне РОО располажу са свега 2 или 3 инжењера сточарства која не могу да обиђу цео терен и завире у сваку шталу.

Дакле, из свега наведеног може се закључити да је улога РОО значајна али да би је требало више укључити у рад на терену – не формално, већ суштински. Требало би је ојачати кадровски и знанствено како би могла да буде прави сервис произвођачима и матичним службама а све у циљу унапређења сточарске производње.

Следеће недеље, обрадићемо права и обавезе Главне Одгајивачке Организације чију функцију обавља Научни институт за сточарство као и ингеренције које има надлежна пољопривредна инспекција.