Проређивање плодова код брескве

У засадима брескве широм Србије ових дана је у току проређивање плодова. Проређивање плодова код неких воћних врста може да се обавља хемијским путем ( јабука, крушка ) док се код брескве препоручује ручна прореда. Овом мером се највише утиче на квалитет плодова који ћете имати касније у берби и који ће ићи на тржиште. Такође, проређивањем плодова се могу ублажити грешке приликом резидбе ( остављање великог броја грана ) али не и потпуно елиминисати.

Код ове мере, у условима где не постоји могућност наводњавања, јако је битно знати да морате бројати плодове на гранама. Велики број фактора и поштовање или непоштовање агротехничких мера у току вегетације утичу на крајњи резултат, али грешкама у овој фази доводимо често сами до ниже цене сопствених производа када изађу на тржиште.

Прављење размака између два плода доводи до могућности да се исти боље развија, несметано расте. Уколико вам могућности дозвољавају тј уколико постоји довољан број здравих плодова идеално би било када би плодови на грани ишли наизменично. Осим за побољшавање квалитета плодова, проређивање плодова служи И за уклањање плодова оштећених ниским температурама током којих се јавила деформација плодова, као И плодова оштећених раним непогодама, уколико их је било.

На појединим газдинствима се јављају два бројања у току једне сезоне. Први пут воћари који производе брескве, без могућности наводњавања, броје гране приликом резидбе, затим и плодове на гранама. Бројањем плодова и гранчица доводе своју производњу у лагоднију ситуацију и са осталим мерама које примењују у својим засадима 90 и више процената иде у прву или екстра класу када дође до бербе.

Број грана и плодова на гранама зависи од стабла до стабла тј од физиолошког стања биљке и то је оно што пољопривредници решавају у датом тренутку на терену. Формула, када се биљка налази у пуном роду у добром и одличном физиолошком стању, а која је показала задовољавајући успех је 35- 40 гранчица са максимум пет плодова на најдужим родним гранчицама. Плодови који се гаје у овим условима код ранијих сорти дају крупноћу плода од 250 -350г, док се код каснијих сорти постиже просечна крупноћа од 350 до чак 500г. Најтежа бресква измерена у Малом Пожаревцу на пољопривредном газдинству Станковић, где се целокупна производња брескве ради у овом систему, 24.8. 2019 била је 580г.