Проблеми са клијавошћу и расадом проузроковани ниским температурама!

Проблеми са клијавошћу и расадом проузроковани ниским температурама!

Сведоци смо тога да је већина повртара изненађена, да не кажемо шокирана неочекиваним ниским температурама за сам почетак пролећа. Свака неочекивана ситуација изискује знатно више пажње, посвећености и неге, поготово у расаду, док су биљке младе, осетљиве и подложније утицају спољашње температуре.

Већину произвођача су ниске температуре изненадиле, с тим у вези, указаћемо Вам општим и провереним смерницама на потенцијалне проблеме и њихово решавање стручним приступом.

Кренућемо од основних ствари, од почетка и основног проблема а то је клијавост. Оптималне температуре за нормалну клијавост парадајза у распону од 22 до 25 oC, Међутим, лоши временски услови, а под тим мислим на ниске ноћне и дневне температуре које су биле испод просека за ово доба године, својим утицајем умањиле су у великом проценту моћ клијања семена, у овом случају то је био парадајз.

Ово је врло важно за произвођаче који су се сусретали са овим проблемом, са клијавошћу уопште или њеном равномерном интензитету, али нису дошли до решења.Најпре треба омекшати семењачу како би што пре и уједначеније клијало семе. То можете урадити потапањем семена у неки од стимулатора клијања који су доступни на тржишту. Потање се врши од два до три сата, након тога се семе остави на цеђење и сушење, а затим се притупи сетви.
Обратите посебну пажњу на квалитет супстрата у коме се врши сетва, мора бити адекватне гранулације (0-6 mm) и састава примереног сетвеној култури.

Како одговорити на проблем клијавости и шта урадити?

 

На почетку текста сам напоменуо податак о оптималним температурама које омогућавају нормално и несметано клијање. Прво и основно је одговорити на проблем ниских ноћних температура. Тај проблем се може решити догрејавањем, односно одржавањем оптималне температуре у току ноћи. Тако ћете избећи први степеник на путу ка великом проблему. Други корак је подизање оптималних температура на дневном нивоу, корекцију треба извршити за 2-3 oC навише. Семе ће брже клијати, резултат тога ће бити уједначенији расад, што ће резултовати јачим, здравијим и отпорнијим биљкама.

Прелазимо на расад..

 

На изузетно ниским температурама, поготово када биљке на то нису спремне, може доћи до пропадања истих. Неприпремљеност биљака, односно њихово пропадање, је осим температуре, условљено низом фактора, које ћемо се потрудити да Вам представимо у тексту који следи.

Прво и основно је здрав и квалитетан расад, то је предуслов сваке производње и први корак на путу ка високим приносима.

Каљење расада је процес који се подразумева, поготово у можемо их назвати, непредвидивим ситуацијама и колебањима температуре, као што је то сада случај. Под тим подразумевамо излагање расада спољним временским условима пред изношење, како бисмо што више ојачали биљку.

Правилна примена фолијарних ђубрива игра изузетно важну улогу поготово у самом старту. Без адекватне и благовремене примене фолијарних ђубрива са наглашеним фосфором (P), (пример 12:52:05 у количини од 30-50g/10 литара воде), биљка ће апсорпцијом макро и микроелемената у примереним количинама првенствено развити јак и разгранат коренов систем, који је предуслов за јаку и здраву биљку.

Морамо напоменути и заливање. Када су хладни дани, расад се залива млаком водом у најтоплијем делу дана, а ако су дани топлији ујутру или предвече. Одређене биљке се заливају уз стру, по могућности без квашења листа.
У условима ниских температура биљка првенстено реагује одбрамбеним механизмима, затварајући стоме, при чему се смањује интензитет једне од основних физиолошких процеса, фотосинтезе.

У превазилажењу стресних услова поред правилне примене ђубрива и свега горе наведеног, знатно помаже примена биостимулатора, чијом применом биљка може преживети за 1 – 2 oC нижу температуру у односу на нетретиране биљке.

Проверавањем и благовременом применом свих навединих корака, Ваше биљке ће се на најбржи могући начин прилагодити стресним условима и превазићи исте, без икаквих оштећења и каснијих последица.

Аутор текста стручни сарадник Милош Стојановић