АПЕЛ ЗА ВРАЋАЊЕ ЗАПАРЛОЖЕНЕ ЗЕМЉЕ У ФУНКЦИЈУ

Често нам се пољопривредници обраћају са једним, како нам се чини све већим проблемом у нашој пољопривреди. То је уступање земље на коришћење  али без икаквог склопљеног уговора. Проблем који најчешће утиче на несклапање уговора је нерегулисан имовинско правни однос.То онима који ту земљу обрађују представља огроман проблем из више разлога:

• Први је наравно материјални јер новац (није тако велики, али није безначајан) који би добили од државе могу искористити рецимо за куповину минералног ђубрива што би од прилике боло још 1-1,5 кг/ха и то би свакако додатно повећало њихов принос
• Други, несигурност око трајања периода искоришћавања земље што доводи до тога да не користимо органска и минерална ђубрива на тој парцели па тако додатно исцрпљујемо земљиште и остварујемо знатно мањи принос.
• Трећи, не може се планирати дугорочној производња што је свакако неопходно поготово ако се бавимо сточарском производњом.
• Четврти је тај што нам је често за инвестиције потребна и кредитна подршка а кредитна способност нам је знатно мања уколико нам је у трезору пријављено мање земље него што стварно обрађујемо.

У закону о пољопривредном земљишту су јасно дефинисане обавезе власника, односно корисника пољопривредног земљишта

Он је дужан да:

1. Обрадиво пољопривредно земљиште редовно обрађује и да примењује мере прописане овим законом и другим прописима.

2. Да поступа као добар домаћин и по правилима кодекса добре пољопривредне праксе.

Обрадиво пољопривредно земљиште које није обрађено у претходном вегетационом периоду, министарство може дати у закуп физичком, односно правном лицу за период до три године, уз плаћање закупнине власнику земљишта, а по одбијању трошкова поступка.

Држање земљишта у парлогу се може установити сателитским снимцима, пописом министарства тј управе за пољопривредно земљиште и спустити све то на локални ниво, како би се земља дала онима који је обрађују.

Млади пољопривредници Србије апелују на све власнике земље да пре свега реше имовинско правне односе а онда да је уступе пољопривредним произвођачима на коришћење уз наравно склапање уговора. По закону, предност имају пољопривредници који се баве сточарском производњом јер располажу ђубривом које одржава плодност земљишта о којој треба водити рачуна, јер то није ресурс који је остављен само једној генерацији већ је и наредним генерацијама треба оставити у што бољем стању. То је гаранција успешне производње онога који земљу обрађује а власницима је на неки начин дужност и обавеза да је сутрадан својим наследницима не оставе зараслу и девастирану већ у што бољем физичком и механичком својству.