„Kалифорнијски цветни Трипс“ (Frankliniella occidentalis) на нашим просторима присутан је више од две деценије, а штете које је до сад причинио су огромне. Културе које су предмет примарног деловања ове штеточине су паприка и краставац, док за проузроковача штете у усеву парадајза, можемо рећи да је присутан у мањем проценту.
Веома је битно напоменути да је вектор, тј. преносилац вируса, поготово код парадајза (Tomato spotted wilt virus – TSWV), због тога је од пресудне важности потребно посвећено радити на њиховом сузбијању и секундарно, контролни присутности. Има способност да развије и до 15 генерација годишње.
Штетни стадијуми за биљке су ларве и имага. Имага сишу сокове са наличја листа, након чега настају карактеристичне, сребрнасто-беле пеге, које својим проширењем могу изазвати деформитете на листовима, а све то резултује смањењу асимилационе површине листа и ометању вршења основних физиолошких процеса. Цветови опадају, а плодови су ситни са могућим деформитетима.
На сликама се јасно види присуство трипса у младом засаду краставца у заштићеном простору.
Оно што је посебно карактеристично за ову сезону, јесте да је зима била изузетно блага, са претeжно натпросечним температурама за то доба године, тако да су услови за презимљавање трипса били повољни.
Препоручујем третман микробиолошким препаратом “Artis” (Arthrobotrys oligospora) који ствара неповољне услове за трипс, у количини од 25-30 грама на 10 литара воде. Препоручену количину препарата (25-30 грама) дан пре третмана треба растворити у 2 литара воде и пустити да одстоји 12-24 часова како би се повећало дејство гљива, а након тога концентровани раствор додати још у 8 литара воде и тако добити укупно 10 литара раствора за третман. Третман треба одрадити фолијарно – преко листа.
Контролу присуства трипса у расаду и засадима треба пратити плавим лепљивим плочама.
Услед благе зиме, у повртарским културама као што су паприка, краставац и парадајз који се гаје у пластенику, почевши од расада, прети да нанесе велике штете „Калифорнијски цветни ТРИПС“. Препорука стручног сарадника МПС Милоша Стојеновића је примена микробиолошког препарата “Artis”, а све детаље око промене препарата и препознавања ове штеточине можете прочитати кликом на следећи линк: